Qzma

TUGA
Kiša je padala. Miris kanalizacije se širio uskim ulicama ovog velikog grada. Osecam miris natrule pizze dok prolazim pored kontejnera. Ugledah čoveka koji leži pored njega. Smrdio je na urin. Mora ja se upišao dok je zaspao u pokušaju da se ubije trećerazrednim konjakom koji mu je virio iz prednjeg džepa iscepanog kaputa.
Uvek sam se mučio sa pitanjem zašto ljudi to sebi rade. Svaki dan vidim nekoliko takvih koji leže u mračnim sokacima skrivajući se u senkama strospratnica u gusto naseljenom delu grada. Nikad mi nije prijao taj kraj. Zaudarao je, a kakofonija sa ulice me je često dovodila skoro do ludila. Da nije bilo Danijela nikad nebi uspeo sam u ovom gradu.
Ah Danijel. Čovek sa kojim želim da provedem ceo svoj život. Voleo sam ga jako. A i on je mene.
...a i on je mene...
Barem sam tako mislio dok me nije izgurao iz kola u predgrađu grada i odvezao se svojim rasklimanim Volvom. Trcao sa