AlisaTamna

Rasparčam tvoj uticaj na mene, ušijem ga u okvir priče i razmak između strofa.Ništa si mi. (Udah pre "Znam, i ja tebe", zadržan osmeh, ne-priča.) Poričem te.Slika si - "Prazno na praznom". Cenu diktira mašta.

se ne govori.

Oteraj mena more na jezero na vodu neku ma kakvu plavnu ne plavu jer ni nebo nije plavo - plava je boja za pesnike- na jezero na baru na vodu neku ma kakvu zagnjilu masnu od zloduha napretkana vodu veliku malu pretoplu od prljavih reči rastopljenihda se ne vratim.

Može li kiša - sa ukusom neba i nostalgije i nepronalaženja - da umiri žeđ?Gasi li kiša - sa ukusom nužde i neba i neodlaska - ili razbuktava sećanje?Služi li kiša - sa ukusom nepovrata i nagona i neba - dobru, ili sebi?

Svetlo je napolju. Navuci zavese i zažmuri. Ćuti mi se sa tobom.Zagrli me. Ovo je soba bez posledica. Samo navuci zavese.Ne dozvoli mi da razmišljam. Imaj me. Sakrij me.Da me ogledala ne pronađu.

U zoru epiloga novembra tražili smo način da zaspimo. Uzalud, sudeći po mrakovima ispod očiju.U podne blještavog epiloga novembra pitali smo se.U sumrak epiloga novembra skrnavili smo poeziju. Kasapili je tumačenjima i ponosili se time.Na samrti zgaslog epiloga novembra postojali smo.

Parfem-nostalgija zagađuje hodnik. Mi dišemo prazna ogledala.Miljković je bio u pravu, pepeo živi. Pakleno hladan, bezvremen, konzerviran strahom od slobode.Počeci su me umorili, dajte mi kraj.

Istesaću kovčeg od rečenica, položiti te u njega licem ka dnu i zakovati poklopac interpunkcijom.Pričaću o nama krvlju svog srca i sokom svojih živaca dok zvuk ne spere sećanje.Pretvoriću te u priču, obesmrtiti prošlost ubistvom. Daću ti još jednu priliku da budeš koristan.

„Ne gledaj me tako, uplašićeš me." Uvukla je lice do nosa u šal, ruke u džepove. Škripao je decembarski sneg, njegove oči su obećavale. Znao je šta sve može da joj da, isto su tražili.„Ne gledaj me tako, postideću se." Skinula je kaput i stavila čizme pored peći. U hodniku je bilo mračno, njegove oči su hrabrile. Znao je da im nema povratka, isto su gubili.„Ne gledaj me tako, poželeću te." Okrenula mu je leđa i pustila muziku. Odeća se gužvala pored kreveta, njegove oči su davale. Znao je kako treba da je ljubi, isto su drhtali.„Ne gledaj me tako, razbolećeš me." Pribila se uz ledeni zid, ruke postavila kao branu. Čaršavi su se znojili, nj...

Ne volim svoje misli pred zoru. Previše su jasne da bi se ignorisale.Ne volim svoje želje pred zoru. Previše su određene da bi se ćutale.Ne volim svoju sobu pred zoru. Ne ume vreme da prođe kroz nju.